Марко Краљевић и вила бродарица 0001    Гором језди Краљевићу Марко, 0002    Гором језди, а гору проклиње: 0003    ”Чарна горо, убила те туга, 0004    Каконо је жеђ данаске мене! 0005    Ђе у теби ладне воде нема, 0006    Ладне воде ни рујнога винца. 0007    Већ ћу заклат шарца и сокола, 0008    Напит им се испод грла крвце.” 0009    Ал му њешто из горице збори: 0010    ”Не кољ’, Марко, шарца од мејдана, 0011    Не кољ’, Марко, сивога сокола. 0012    Не кољ’ дер иг, не чини зијана, 0013    Веће хајде гором понапреда. 0014    У гори је зелено језеро, 0015    Онђе ћеш се ладне напит воде. 0016    Ал се чувај замутит језеро; 0017    На њем спава бродарица вила, 0018    Острвац јој по језеру плови. 0019    Жље јунаку, који је пробуди 0020    И који јој замути језерце, 0021    Јер узима тешку бродарину: 0022    Од јунака обе очи црне, 0023    А од коња све четири ноге.” 0024    Чује Марко, ал не хаје за то; 0025    Јоште мало језди понапреда. 0026    На језеру бродарица вила, 0027    Сан успала у јелаху густу. 0028    Табане јој водица умива, 0029    А лишћице хлатком је наткрива. 0030    Нагна Марко у језеро шарца, 0031    Напојио себе и коњица, 0032    Пак отпјева друмом кроз горицу. 0033    Мамом прену с’ брже бродарица, 0034    Писну клета као гуја љута. 0035    Допаше јој напрснице змије, 0036    Допадоше и звијерад горска. 0037    Седмака је посјела јелена, 0038    Једном га је змијом зауздала, 0039    А од двије дизген начинила, 0040    Четвртом га по ребрима шиба. 0041    На далеко пристигнула Марка, 0042    На даље га грлом дозивала: 0043    ”О јуначе, обазри се мало, 0044    Пак де иди, куд си наумио!” 0045    Вилу Марко у том послушао, 0046    Намакнуо калпак на обрве, 0047    Окрену се погледат је збиља. 0048    У то доба бродарица силна, 0049    Од горице баница госпоја, 0050    Како доспје, скочи са јелена, 0051    Змије јој га љуте прифатише, 0052    Шест сапиње стр’јела за тетиве. 0053    Скочи Марко са свога шарина, 0054    Поднесе јој међед-кожутину; 0055    Стријеле јој у њу пофатао, 0056    Пофатао, пак је изломио. 0057    Ал прискочи помамница горска, 0058    Хвата Марка по свилену пасу, 0059    Рада бјеше о раван га разбит. 0060    Нуто Марку јада и невоље! 0061    Уфатише с’ у плећи јуначке, 0062    Хрваше се љетни дан до подне; 0063    Пјена вилу попанула б’јела, 0064    Али Марка б’јела и крвава. 0065    Нико ником дохрват не може, 0066    Стаде Марко клечат на кољена, 0067    Стаде вила смијат се из грла. 0068    А то сину по ведроме зраку, 0069    Ко небеса да се отворише. 0070    Гледну Марко, а уздахну јако: 0071    ”Посестримо, б’јела облакињо! 0072    Јер се његда криво кунијаше, 0073    Да ћеш Марку бити у невољи, 0074    Кам си сада, оли већ никада?” 0075    Јави му се посестримо вјерна: 0076    ”Не вељаг ли, побратиме Марко! 0077    Напред хајде, ал се чувај добро, 0078    Воде с’ напиј, језера не мути, 0079    Не пробуди банице виловне, 0080    Јер узима тешку бродарину: 0081    Од јунака оба црна ока, 0082    А од коња ноге све четири. 0083    Стид је двома на једнога сама, 0084    Већ ђе су ти од потаје ножи?” 0085    Трже очи к небу бродарица, 0086    Да би видла, с ким бесједи Марко. 0087    Превари се, уједе је гуја! 0088    Забезекну с’ у небеса ведра, 0089    А попусти Краљевића плећа. 0090    Трже Марко из потаје ноже, 0091    Просу јој се низ планину дробе. 0092    Врисну вила и клети га стаде: 0093    ”Ао, Марко, чуда дочекао! 0094    Осл’јепио у обадва ока, 0095    Угинуо из св’јета бијела, 0096    Угинуо прије него умр’о! 0097    Јег погуби вилу и баницу 0098    Од горице и језера бистра, 0099    Гдје се утве и лабуди легу, 0100    У којено јањце пасе вуче, 0101    А јелени јахати се дају.” 0102    Чује Марко, ал не хаје за то, 0103    Већ размахну мачем по јелену, 0104    Опрости га од љутије гуја 0105    И пушти га у гору зелену, 0106    Пак се баци шарцу на рамена. 0107    Оста вила ногом копајући, 0108    Оде Марко друмом певајући: 0109    ”Благо томе, ко још има кога, 0110    Да га брани и за њега мари. 0111    Хајд, путниче, сад слободно гором, 0112    Бродарине, док је Марка, нема!”